Prošlost nam se vratila u sadašnjost

I dok se medijskom slikom sa širokim osmehom izborni takmaci iz vladajućih struktura ovih dana biračima preporučuju otvaranjem građevinske sezone i postavljanjem kamena temeljaca diljem zemlje, repriziranjem otvaranja proizvodnih pogona koje je država subvencionisala, najavama gradnje novih i većih i lepših tržnih centara u kojima će samo faliti kupci i inim predizbornim šarenim lažama – izborni štabovi pak muče drugu brigu na terenu.

Njihove svakodnevne obaveze svode se na trivijalnosti tipa kupovine glasova, pretnji otkazima, telefonskih provera „sigurnih glasova“, verbalnih napada, pretnji, obezbeđivanja sendviča i hiljadarke za učešće na mitinzima i konvencijama…

Tako izgleda kampanja 16 godina nakon demokratskih promena, u kojoj je najglasnija poruka najveće i vladajuće stranke, dakle i najodgovornije za demokratičnost izbornog procesa, da sa njima biramo budućnost umesto povratka u prošlost, koja ih kao noćna mora prati u stopu poput senke.

Božović: Zaleđena atmosfera straha i strahovlade

Sociolog Ratko Božović upozorio je da se aktuelni izbori odigravaju u zaleđenoj atmosferi straha i strahovlade, a to, kako je ocenio, nije atmosfera za sloboodne izbore, „zbog čega ljudi moraju biti izuzetno hrabri pri donošenju odluke o izlasku na izbore i glasanju“.
On je ukazao da u kampanji dominira samo jedna osoba – lider SNS i premijer Srbije Aleksnadar Vučić, kojeg „zbog stalnog prisustva u medijima možemo da kandidujemo za Ginisa, jer u tome niko ne bi mogao da nas pretekne“.
„Mediji su njegovi i oni nam plasiraju red Vučića, red reklama, red rijatliti programa. To je naša medijska slika kojom se lakoverne glave ispiru lažnim obećanjima. Ovako nikad nije bilo, niti će biti! Mnogi mediji su na kolenima i više nije jasno da li se mole ili aplaudiraju“, istakao je Božović u izjavi za VOICE.
Govoreći o mogućnosti nasilja na ovim izborima, on je kazao da su poruke ministar policije Nebojše Stefanovića da će policija štititi sva biračka mesta „ironija koja se nametnula kao ozbiljnost“, a takve poruke, kaže, ne može da prihvati kao ozbiljne, već samo kao blefiranje.
„Pa sve je ovo nasilje. Samo se radi o drugačijim formama. Već godinama se najavljuje i zauzimanje Vojvodine jer je cilj apsolutna vlast po svaku cenu„, naveo je on.
Ocenio je da su neverovatno licemerne poruke vladajuće stranke koja sebe preporučuje kao garanta da se nećemo vratiti u prošlost, dok istovremeno u kampanji u Vojvodini idu sa Radovanom Pankovim i Mihaljom Kertesom.
„Pa nama se sa njima prošlost vratila u sadašnjost. Vratila se crveno-crna koalicija. Preobučeni radikali, koji nam sad pričaju da sve počinje od njih. A ovde, na žalost više nema ni slobode misli i zato ta priča prolazi“, rekao je Božović. Smatra da će zbog toga biti velika apstinencija, te da će biti dobro ako se ne ponovi situacija iz 2014. godine „kada je jedna četvrtina građana odlučivala o svima nama“.
„Gde su ostali? Šta im se dogodilo? Problem je što nas nema kao građana, nema poltičke kulture. Imamo podanike, prodanike i preletače. Da su tu građani, to bi bila druga priča“, istakao je.
Božović je ocenio i da je Srbija trenutno u jednopartijskom sistemu sa režimom koji ima ambiciju da uspostavi apsolutnu vlast jednog čoveka, „koji nam prikazuje vođu koji tobože nije zainteresovan za vlast već se bori za Srbiju“.
„Ovo je predstava najnižeg ranga. Možda su se mnogi zato povukli, ali tu je ključno pitanje da li smo spremni da lažemo sebe „, zaključio je on.

Opozicija, pak, igra na kartu „protiv“, ističući u prvi plan principe demokratije, ljudska prava, slobodu medija – pojmove tako apstraktne javnosti ovdašnjoj, čiji sud kreiraju propagandistički mediji i rijaliti programi.

Analitičari ukazuju da se aktuelna kampanja bazira na jednoj ličnosti, za šta zasluge deli većina elektronskih i štampanih medija. A sledbenici društvenih mreža, od kojih se inače gradi kult oaze slobodnog mišljenja i izražaja, buntovništvo ipak dosledno ispoljavaju isključivo u virtuelnom svetom. U stvarnosti građanska hrabrost ustuknula je pred podaništvom koje se proklamuje kao poželjan model ponašanja i lakši put do „sreće“, odnosno radnog mesta, sinekura, privilegija…

Predizborna atmosfera je do te mere frustrirajuća da gotovo nikog ne tangiraju pojave kao što su hiljade falsifikovanih potpisa na pojedinim izbornim listama  ni javnost ni nadležne organe. Tek su usamljeni logičari koji se pitaju kako je moguće da u Srbiji, koja broji 7,2 miliona stanovnika od kojih je 1,2 miliona maloletnih, ima čak 6,8 miliona birača. Još je manji odjek upozorenja dela nevladinog sektora da predizbornu kampanju karakteriše veliki broj incidenata na koje nadležni nisu adekvatno reagovali, te da se politički skupovi održavaju na mestima gde to po zakonu nije dozvoljeno: ispred škola, obdaništa, bolnica…

I Misija OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava za posmatranje izbora u Srbiji upozorila je na slučajeve zastrašivanja birača, na uticaj Vlade na medije, kao i na zloupotrebu pozicije vladajućih stranaka. U prvom izveštaju ova Misija navela je da su u raznim delovima Srbije posmatrači OEBS primili „pouzdana obaveštenja“ o zloupotrebi položaja stranaka na vlasti, i na državnom i na lokalnom nivou, pritscima na birače, naročito zaposlene u javnom sektoru, te o pokušajima podmićivanja birača. Prema tom izveštaju, opozicione stranke bile su pak sklone korišćenju negativne kampanje protiv vladajućih stranaka, umesto fokusiranja na sopstvene programe, dok je provokativna retorika primećena u nastupima SRS i SDA. „Smatra se da Vlada utiče na sektor medija i da postoji opšti trend tabloidizacije, uz trenutno sužen obim informativnog programa„, piše takođe u izveštaju OEBS-a.

Biro: Ključno je ono što će se dešavati 25. aprila

Psiholog Mikloš Biro smatra da će predstojeći izbori biti fer, te da bi krađa izbora bila teško sprovodiva jer ima puno kontrolora izbornog procesa, ali i da „neko ko ima 50 odsto podrške nema ni interesa da to radi“. Prema njegovim rečima, to ipak ne isključuje mogućnost da u lokalnim sredinama „neki revonosniji aktivisti ne dobiju takvu ideju“.
U izjavi za VOICE Biro je ocenio i izborni proces ne može biti ugrožen pokušajima manipulacije strahom, pritiscima, ucenama i sličnim pokušajima, zbog tajnosti glasanja. Međutim, kako je ukazao, takvi metodi nelegalnih i siledžijskih promena vlasti u lokalnim samoupravama dešavali su se nakon izbora, što, kako je dodao, govori o stepenu demokratije u Srbiji „koja je primitivna i svedena na lov na sinekure“.
„U tom pogledu, nije ključno glasanje 24. aprila, već ono što će se dešavati 25. aprila i nakon toga. U tim postizbornim koalicionim pakovanjima dešavaju se pritisci, pretrčavanja i slične stvari„, naglasio je on.
Biro očekuje da će posebno u Vojvodini ti pritisci nakon izbora biti veći, jer je reč o nivou vlasti koji naprednjaci do sad nisu osvojili. Uz to, kako je dodao, rezultat SNS u Vojvodini biće slabiji nego na republičkom nivou, pa im za formiranje vlasti verovatno neće biti dovoljan samo SVM, koji je obznanio da ima tu ambiciju, tako da će morati da traži i druge partnere, dok očigledno to više neće biti SPS.
„Postizborna priča u Vojvodini biće daleko komplikovanija za SNS nego na republičkom nivou, i zato će i pritisci u Pokrajini biti veći“, kazao je Biro.
Prema njegovim rečima, prljave kampanje i zloupotrebe pozicija vlasti u Srbiji nisu specifičnost samo ove kampanje već su postojale u svim izbornim procesima. On smatra da je ova kampanja, s marketinškog aspekta, pokazala da samo Aleksandar Vučić zna šta je marketing ili je angažovao marketinške stručnjake čije savete primenjuje.
„Iz njegovih javnih nastupa očigledno je da sluša savete, a to se posebno vidi po njegovim reakcijama kad pogreše članovi njegove stranke. To, naravno, nije ključno za pobedu, već misija koju zagovara da Srbije ide napred a što građani smatraju važnim. Ostali akteri u tom pogledu prilično su bledi, jer obećavaju nerealno ili nešto što nije u njihovoj moći, i to čine prilično nemušto. Teraju kontru, a to ne može imati neki efekat bez viđenja i rešenja koja su građanima jasna i bitna“, ocenio je on.
Dodao je da i u Vučićevom konceptu ima puno nerealnog, ali da se to ne vidi toliko trenutno, nego će se videti kasnije.

Pokrajinska ombudsmanka Aniko Muškinja Hajnrih upozorila je, takođe, na kršenje izbornih prava građana Vojvodine, navodeći da se toj instituciji mnogi obraćaju „u velikom strahu“. „Građani nam se svakodnevno obraćaju u velikom strahu i pitaju šta će im se desiti ako odbiju ‘saradnju’ sa aktivistima stranaka. Tvrde da oni dolaze sa evidencijama svih važnih podataka o članovima domaćinstva i stavljaju u izgled negativne posledice po njih ukoliko se izjasne da neće glasati za datu političku stranku“, ukazala je ona.

Regularnost izbornog procesa nadgledaće osam domaćih i 16 stranih posmatračkih misija, a i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister dolazi u Srbiju 23. aprila, kako bi posmatrao izborni proces. Veliko broj posmatrača ne obezbeđuje regularnost izbora, ali bi za vlast to trebalo da bude poruka da je u međunarodnoj javnosti iz nekog razloga ipak uočena potreba za pojačanim monitoringom glasanja u Srbiji.

Branka Dragović Savić (VOICE)
Foto: Beta, N1, Arhiva